HR - Ljudski Resursi - Srbija

Radnici iz Šri Lanke u Srbiji lako se prilagođavaju poslovima

Radnici iz Šri Lanke su se pokazali kao najvredniji i najrentabilniji strani majstori kod nas, jer se lako prilagođavaju različitim vrstama poslova, za razliku od Nepalaca i radnika iz Bangladeša kojima Srbija uopšte nije krajnje odredište, već Evropa. Ipak, kako otkriva Dejan Rajčević, savetnik za pronalaženje inostrane radne snage, svi koji rade u našoj zemlji, nisu klasični potrošači, jer ovde rade, a zarađeni novac šalju tamo odakle su došli, u svoje domovine.

– Kod nas su uglavnom najviše zastupljeni građevinci, berači sezonskog voća, radnici u poljima, a odskoro je počelo i interesovanje za poslove u ugostiteljstvu. Učestalo nam dolaze niskokvalifikovani radnici, mada u poslednje vreme dolaze i visokokvalifikovani inženjeri, često iz Indije ili Šri Lanke. Ipak, tamo odakle potiču dovoljno su plaćeni, našli su uhlebljenje u svojoj branši, pa ih zato nema previše kod nas – ističe Rajčević.

U Ministarstvu za rad i zapošljavanje podsećaju da su od 1. februara 2024. u primeni odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima kojima je, pored ostalih izmena, uvedena jedinstvena dozvola za boravak i rad stranaca.

‒ U skladu s tim, Nacionalna služba za zapošljavanje ne izdaje više dozvole za rad strancima, osim izuzetno u postupku po zahtevima u kojima je privremeni boravak odobren po propisima koji su bili na snazi do 1. februara 2024. Strani radnici najčešće dolaze iz Ruske Federacije, NR Kine, Indije, Turske, Nepala, Šri Lanke i Kube – navode u ministarstvu i dodaju da su najviše angažovani u oblasti građevinarstva kao zidari, pomoćni zidari, armirači, drugi pomoćni radnici, ali i u drugim granama privrede, poljoprivredi, stočarstvu, različitim proizvodnim delatnostima.

‒ Osim toga, stranci su često angažovani kao radnici u uslužnim delatnostima: u ugostiteljstvu i hotelijerstvu kao konobari, dostavljači, sobarice, spremačice, zatim kao vozači, varioci. Takođe, veliki broj stranaca radi u IT delatnosti – nabrajaju u ministarstvu.

Inače, od početka rada portala za strance, od 1. februara, zaključno sa 31. decembrom prošle godine, ukupno su pozitivno rešena 37.934 zahteva za jedinstvenu dozvolu za privremeni boravak i rad stranih državljana u Srbiji. Samo prošlog decembra izdato je 4.195 jedinstvenih dozvola, podsetio je nedavno Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i e-upravu.

Kad je reč o sezonskim radnicima, ukupan broj prijavljenih radnika na portalu za sezonske poslove od početka rada u januaru 2019, pa sve do kraja avgusta 2025. bio je 106.524 radnika.

‒ Tokom prošle godine poslodavci su prijavili ukupno 32.508 radnika, dok su u prvih osam meseci ove godine bile 23.732 prijave, sa tendencijom da taj broj poraste, s obzirom na to da sezona na poslovima poljoprivrede još nije završena. Tokom 2024. godine angažovano je 1.122 strana radnika na sezonskim poslovima, dok je u 2025. godini do kraja avgusta angažovano 1.166 stranaca sezonaca – ističe Jovana Perić, specijalistkinja za regulatornu reformu u NALED-u.

Trend rasta broja stranih sezonskih radnika na poslovima u poljoprivredi zabeležen je nakon pandemije kovida, a države iz kojih najčešće dolaze strani radnici su Uzbekistan, Indija, Kirgistan, Egipat i Gana.

‒ Statistika je slična u poslednje četiri godine, gde nešto više od 1.000 stranih radnika bude godišnje prijavljeno na poslovima u poljoprivredi. Poslovi na kojima su radnici najčešće angažovani su branje jabučastog voća, branje i vađenje povrtarskih kultura, kao i priprema zemljišta, sadnja, setva i žetva – dodaje Perićeva.